prama

prama

prama (српски, ћир. прама)[уреди]

Предлог[уреди]

prama, пред.

Значења:

  1. Sa samostalnom reči uz koju stoji obeležava pojam nasuprot, naspram koga se neko nalazi. [1]
  2. Sa samostalnom reči uz koju stoji obeležava pojam u odnosu na koji se odmerava kakav postupak. [1]

Примери:

  1. Òna je prama mèni. [2] Српски Крстур Кумане Бока [1]
  2. To je prílika prama njȏzi. [2] Фаркаждин [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 246.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=prama&oldid=381288”