postupanica
Изглед
postupanica
postupanica (српски, ћир. поступаница)
[уреди]Именица
[уреди]postupanica, ж
Облици:
Значења:
Примери:
- Dànas smo mȃloj mésili postùpānicu, kȑljāli smo pȁrčāde i tȑčali zà njōm. [2] Нови Сад Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ [1]
- Pȓvo dr̀žiš déte, ȍna[k] ga pȗstiš d[a] ȉde sȃm i svȁki kȏ je tȗ, ròditelji, i drȕgi kȉdu s njègove gláve postupȃnicu i jédu. Јаша Томић Бока [1]
- Postupavnica je jedan obred koji se vrši prilikom samostalnog hoda deteta. Kad dete bude staro oko godinu dana i treba da prvi put samostalno zakorača, starije žene iz porodice umese obavezno pogaču (sličnu onoj koja se pravi prilikom pričešća), a ko još želi i po mogućnosti, priprema i druge poslastice kojima će kasnije poslužiti zvanice. Na postupavnicu se pozivaju deca iz komšiluka i deca iz rodbine. Obavezno je prisutan i kum. Pogača se uvija u čist salvet, stavlja se na zastrtu zemlju i prekriva nekim prekrivačem. Preko te pogače mališan treba da pređe bilo samostalno bilo uz pomoć nekog od prisutnih (dece, rodbine itd.). Nakon toga pogača se izvlači ispod prekrivača, odvija se i uz pomoć prisutne dece lomi nad detetovom glavom. Dok se pogača lomi, kum makazama seče detetu pramen kose. Kad je ceo ritual obavljen, deca i prisutni poslužuju se parčetom pite (pite, kolača i čega još ima). Pošto se taj običaj ceni i važan je jer simbolizuje stupanje odojčeta u život, poziva se fotograf. Postoji i verovanje da će dete, koje još nije do tada prohodalo, uspeti da prohoda nakon što mu se obavi postupavnica. [3] Сенпетер [1]
- Da dete na vreme i lako prohoda, majka mu mesi pogaču „postupaonicu", koja se lomi detetu iznad glave i delovi razdele ostaloj prisutnoj deci koja već hodaju. [4] Остојићево Кукујевци [1]
- Postuponica — pogača koja se mesi onog dana kada dete prohoda; pogača se lomi na komade i daje se svakom detetu koje je u stanju da dotrči do nje. [5] Футог Пачир [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 156.
- ↑ Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.