planinski orao

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

planinski orao

planinski orao (српски, ћир. планински орао)[уреди]

Именица[уреди]

planinski orao, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Aquila Accipitridae Brisson[1]


Хипероним:

  1. orav [9] [1]
  2. oraj [10] [1]
  3. oral [11] [1]
  4. orao [12] [1]
  5. orah [13] [1]
  6. orel [14] [1]
  7. orьl [15] [1]
  8. orlaj [16] [1]
  9. orle [17] [1]
  10. orletica [18] [1]
  11. orleš [17] [1]
  12. orlica [19] [1]
  13. orlo [20] [1]
  14. orlov [18] [1]
  15. orlovica [19] [1]
  16. orlušan [18] [1]
  17. orlušica [10] [1]
  18. oro [20] [1]
  19. orov [17] [1]
  20. orot [21] [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  3. Сергије Д. Матвејев, Распрострањење и живот птица у Србији, Посебна издања САНУ, књ. CLXI, Институт за екологију и биогеографију, књ. 3, Београд 1950.
  4. Милорад Марчетић, Заштита птица на територији Војводине, Заштита природе, бр. 7, Београд 1956, 5–11.
  5. Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  6. Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  7. П. Баришић, Дивљач и лов у Босни и Херцеговини, Шумарски лист, орган хрват.-славонскога шумарскога друштва, бр. 2. год. IX, Загреб 1885, 57–61.
  8. 8,0 8,1 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  9. Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.
  10. 10,0 10,1 Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  11. М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 12, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 90–91.
  12. Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  13. Драго Ћупић ‒ Жељко Ћупић, Речник говора Загарача. ‒ Српски дијалектолошки зборник, XLIV, САНУ, Београд 1997.
  14. Захарија Орфелин, Мелодија к пролећу, Нови Сад 1765.
  15. Новица Живковић, Речник пиротског говора, Музеј Понишавља, Пирот 1987.
  16. Драгољуб Петровић – Ивана Ћелић – Јелена Капустина, Речник Куча, Српски дијалектолошки зборник, LX, САНУ – Институт за српски језик САНУ, Београд 2013.
  17. 17,0 17,1 17,2 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  18. 18,0 18,1 18,2 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  19. 19,0 19,1 Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  20. 20,0 20,1 Драгутин Хирц, Грађа за народну номенклатуру и терминологију животиња (III, Птице), Наставни вјесник, часопис за средње школе, књ. VII, Краљевска хрватско-славонско-далматинска земаљска влада, Загреб 1899, 145–155.
  21. Момчило Поповић – Драгољуб Петровић, О говору Спича: Грађа, Српски дијалектолошки зборник, књ. LVI, САНУ – Институт за српски језик САНУ, Београд 2009, 1–275.

Напомене[уреди]