plac

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

plac

plac (српски, ћир. плац)[уреди]

Именица[уреди]

plac, м

Облици:

  1. plȁc [1]

Значења:

  1. Zemljište na kojem se gradi kuća. [2] Крашово[1]
  2. Prostor, mesto. [1]
  3. Trg, središte naseljenog mesta; šetalište, korzo. [1]
  4. Manja njiva u ataru. [1]

Примери:

  1. I jȃ ȕzmem plȁc i mȋ tȗ nàpravimo kȕću. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Нови Сад Јамена Моровић Сремска Рача Сот Мартинци Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Лединци Сремска Каменица Шатринци Прхово Чортановци Бешка Голубинци Угриновци Стари Сланкамен Сурдук Суботица Сента Стапар Сивац Дрљан Кула Дероње Госпођинци Товаришево Каћ Радојево Ново Милошево Меленци Итебеј Јаша Томић Арадац Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Добрица Маргита Велико Средиште Сакуле Чента Вршац Сефкерин Уљма Црепаја Долово Кајтасово Врачев Гај Омољица Ковин Сенпетер [1]
  2. Tȍ je bȉo nȁš plȁc. Шимановци [1]
  3. Evo, sȁd ko ȉma bȃšču bez zgrȁde, pa nȅko kȗpi da prȁvi kȕću, e, tȏ se kȃže: kúpio sam plȁc da prȁvim kȕću. [3] Лалић [1]
  4. Plȁc je čȉtavo dvȍrīšte, i àvlija, i svȅ. Нештин [1]
  5. Kad pȍčne vozȉdba, ȍndak svȁki íde u gúvno i zabelȅži sȅbe plȁc dȉ će da sadȇva žȉto. Вршац [1]
  6. Posle ručka ko bi hteo išao bi u krčmu ili na „plac" pred crkvom i opštinom da igra ( — CC). [10] [1]
  7. Dok je postojala Vojna granica, graničari su morali nedeljom da dođu na „plac" da čuju zapovesti. [11] Јарковац [1]


Синоними:

  1. grunt [1]
  2. okućnica [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 93.
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 333.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 77.
  6. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 79.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 16, 290.
  9. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  10. Миленко С. Филиповић, Јарило код Срба у Банату. — ЗДН, 8, 1954, 42—55, стр. 44.
  11. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 102.

Напомене[уреди]