pećinaš

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

pećinaš

pećinaš (српски, ћир. пећинаш)[уреди]

Именица[уреди]

pećinaš, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Columba Columbidae Linnaeus[1]


Хипероним:

  1. golub [23] [1]
  2. goluban [24] [1]
  3. golubica [25] [1]
  4. golupka [4] [1]
  5. gulub [4] [1]
  6. diviji golub [12] [1]
  7. divlji golub [26] [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  3. Михаило Н. Рашковић, О тичијем свету у Крајини, Први конгрес српских лекара и природњака, Београд 1905.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  5. Зоолошка терминологија и номенклатура. Средњошколска терминологија и номенклатура, књ. II, св. 2, Министарство просвете Краљевине Југославије, Београд 1932.
  6. П. Баришић, Дивљач и лов у Босни и Херцеговини, Шумарски лист, орган хрват.-славонскога шумарскога друштва, бр. 2. год. IX, Загреб 1885, 57–61.
  7. Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  8. Миша Т. Фрачковић, Јестаственица за школу и домаћу наставу (по Гертнеру), Књижара браће Јовановића, Панчево 1874.
  9. Јосиф Панчић, Птице у Србији, Државна штампарија, Београд 1867.
  10. Јован Петровић, Наука о животињама, Платонова штампарија, Нови Сад 1867.
  11. Вукоман Шелмић – Драган Гачић, Ловство са заштитом ловне фауне, Шумарски факултет, Београд 2011.
  12. 12,0 12,1 Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.
  13. Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  14. Јосиф Пецић, Наука о животињама, Краљевско-српска државна штампарија, Београд 1884.
  15. 15,0 15,1 Јакша Динић, Тимочки дијалекатски речник, Институт за српски језик САНУ, Београд 2008.
  16. Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  17. 17,0 17,1 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  18. Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  19. Мојо Медић, Зоологија за више разреде средњих школа, Краљевска хрватско-славонска земаљска влада, Загреб 1920.
  20. Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  21. Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  22. Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  23. Атанасије Стојковић, Физика, Будим 1803.
  24. Глигорије Глиша Елезовић, Речник косовско-метохиског дијалекта, Графички уметнички завод „Планета”, Београд, свеска прва 1932, свеска друга 1935.
  25. Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.
  26. Јосиф Валдхер, Фауна. ‒ Повесница слободне краљеве вароши Вршца, Панчево 1886, 234‒239.

Напомене[уреди]