pójac

pójac

pójac (српски, ћир. по́јац)[уреди]

Именица[уреди]

pójac, м

Облици:

  1. pójca, pojac [1]

Значења:

  1. Osoba koja peva u crkvi. [1]

Примери:

  1. Prèmūko je nȁš pójac, pa su zváli Arkȃdija da pòji, jebo je ȏn znȁo zdrȁvo lȇpo. Јаша Томић [1]
  2. Tȏ se tȁko pojȉ za célo vréme, pójci, barjȁci, žéne, pȕno svȇta. [2] [3] [4] Избиште Суботица Госпођинци Каћ Бегеч Нови Сад Нови Кнежевац Падеј Шурјан Бока Неузина Јасеново Ловра Деска Иванда [1]


Синоними:

  1. pevac [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 99.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 104.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19.

Напомене[уреди]