otíći
otíći
otići (српски, ћир. отићи)[уреди]
Примери:
- Ȍnda òni ȍdu òpēt. Бечеј [1]
- Ȏn òde. Ђала [1]
- Baba Kéka zalúdila i ȍdu tȁmo. Бачинци [1]
- Kad ȍćemo da ga ùvātimo, ȏn kòrākne, pa ȍde — àmišan! [2] [3] [4] [5] [6] Кумане Турија Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Елемир Зрењанин Арадац Бока Томашевац Фаркаждин Чента Сефкерин Деска Сенпетер [1]
- Ȍdedu òni ȍdma. Визић [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 118, 119.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 212.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 133.