nasuvo

nasuvo

nasuvo (српски, ћир. насуво)[уреди]

Именица[уреди]

nasuvo, с

Категорије: непром.


Облици:

  1. pi, 'te, rom’, krom, sto [1]
  2. nȁsuvo, nȁsūvo [1]

Значења:

  1. Vrsta jela s testom; kuvano sitno testo, najčešće sa krompirom i lukom. [1]
  2. Jelo od rezanaca pomešanih sa sirom. Суботица Мокрин[1]

Примери:

  1. Danas smo postili i smo jeli nasuvo. [2] [3] Бечеј Кикинда Остојићево Сенпетер [1]
  2. To se ȍnda kȕva súve šljȉve i nȁsūvo, suvo tȇsto sas mȅdom jel s òrasi. Мартонош [1]
  3. Ȕvek se kȕva štȁ bílo, pasúlja, krompíra, o[d] tȇsta štògod, nȁsūvo, vàljuške jel drȕgo. [4] [5] [6] Итебеј Суботица Пачир Турија Равно Село Каћ Футог Нови Сад Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Јаша Томић [1]
  4. Đerđiv što se cedi nasuvo. [4] Бегеч [1]
  5. Na Bȁdnji dȃn ȕveče mòja mȁti, òna skȕva, tȏ se znȁlo: pàsūlj i šljȉve, i nȁsūvo s màkom. Арадац [1]
  6. Danas ću kuvati nasuvo. [7] Иванда Дероње Нови Сад Бегеч Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Иланџа [1]
  7. Ako nȁsuvo prȁvimo, pa skȁčkalo se i ne vàlja, svȍ se slépilo. Буђановци [1]
  8. Danas smo jeli nasuvo sas makom. Мокрин [1]


Прилог[уреди]

nasuvo, прил.

Облици:

  1. nȁsūvo [1]
  2. nȁsuvo [1]

Значења:

  1. Bez upotrebe vode. [1]
  2. Bez masti ili ulja. [1]

Примери:

  1. Tȍ se rȃdi posle kȉše; ako nȇma kȉše, ȍnda mȏra nȁsūvo da se pòdgrne, da se ne ìzvrne tùlaj, da nȅ bi mìševi i r̀čkovi (tȃ zgàdija) pòtlačili tȃj kukùruz što ròdi. [8] Кумане [1]
  2. Danas spravljam aljuške nasuvo. [3] Сенпетер [1]
  3. Za ručak sam pravila valjuške nasuvo. [9] Ченеј [1]


Облици:

  1. nȁsūvo [1]

Значења:

  1. Bez upotrebe vode. [1]

Примери:

  1. Tȍ se rȃdi posle kȉše; ako nȇma kȉše, ȍnda mȏra nȁsūvo da se pòdgrne, da se ne ìzvrne tùlaj, da nȅ bi mìševi i r̀čkovi (tȃ zgàdija) pòtlačili tȃj kukùruz što ròdi. [8] Кумане [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149.
  3. 3,0 3,1 Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 231. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 510.
  7. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 190.
  8. 8,0 8,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.
  9. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]