nȏž

nȏž

nȏž (српски, ћир. но̑ж)[уреди]

Именица[уреди]

nȏž, м

Категорије: ков. об.


Облици:

  1. nóža, nož [1]
  2. čije, noža’, alatka, stare, koji, kozji, kalanje, talasasto’, noža, rožine, sečivom, saračkog, valovito, rog’, za, kopita’, je, liči, nož, na, sa, saća’Vz, ribe’, vrsta, sečivo, obliku, sečenje, srpa’, prilagođena, skidanje [1]
  3. nož, noževi/nožovi [1]

Значења:

  1. Nož sa oštrim vrhom. [2] Сомбор[1]
  2. Nož sa reckavim sečivom. [2] Ново Милошево[1]
  3. Isto. Суботица[1]
  4. Veliki nož od kovanog gvožđa sa trouglastim sečivom i papučicom za potiskivanje. [1]
  5. Vrsta opančarskog noža koji služi za trljanje ivica đona. [1]
  6. Nož sa zatupljenim vrhom. [2] Сомбор[1]
  7. Vrsta opančarskog noža koji služi za zarezivanje, ukrašavanje ivice đona. [1]
  8. Nož za sečenje kože sa dužom drškom i kraćim sečivom koji se koristi za izradu opanaka. [1]
  9. Isto. [3] Јарак Карловчић[1]
  10. Nož sa reckavim sečivom. [2] Омољица[1]
  11. Sprava za rezanje kupusa i sl. [1]
  12. Dvoroga oštra alatka na dugoj dršci, kojom se seče slama iz kamare. [1]

Примери:

  1. Ȍndak tȁta ȕzme nȏž pa ìzvādi jèdno párče óde, jèdno óde, tàko da ìzvad čètir rȕpe. Бешка [1]
  2. Bȍže, kako se ȏn pòplašio, a òvaj se izmotávo, pa kad je pȍčo da vȋče: „Òtmite mu nóžove!” A ìmō je dvȃ nóža ȕ ruke. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [2] [11] [12] [13] [14] Јаша Томић Јамена Сремска Рача Моровић Вашица Кукујевци Мартинци Сот Ердевик Нештин Свилош Лединци Буковац Нерадин Чортановци Крчедин Стари Сланкамен Шатринци Инђија Сурдук Стари Бановци Шуљам Врдник Вогањ Јарак Хртковци Платичево Голубинци Прхово Угриновци Обреж Бечмен Бољевци Суботица Мартонош Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Бајша Кула Дрљан Мол Лалић Бачко Градиште Дероње Бођани Товаришево Пивнице Деспотово Змајево Турија Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Нови Сад Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Гардиновци Тител Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Арадац Житиште Итебеј Шурјан Бока Неузина Ботош Томашевац Конак Перлез Сакуле Добрица Маргита Сефкерин Црепаја Панчево Алибунар Избиште Уљма Вршац Велико Средиште Ловра Деска [1]
  3. Ùzmi ònāj vèliki nȏž pa océci. Србобран [1]
  4. Kad ga [linjaka] počme: e, boga mu, kaže, ne mož ovoga očistiti. Daj samo moj kalaći nož ovamo. [15] Моровић [1]
  5. Evo naziva najvažnijih [saračkih] alatki: [...] „kozarski nož” („filt meser”) — nož koji veoma podseća na kozji rog, po čemu je dobio ime. [16] Сремска Митровица [1]
  6. sve dok nije ušla u upotrebu mašina valzna. [17] Сомбор [1]
  7. Krivi nož nije više u upotrebi. Ima oblik srpa, učvršćen na oba kraja u drvo kojim se prihvata ova alatka. Ovim nožem se sirova ilovača čistila od nepotrebnih predmeta — šljunka i dr. [1]
  8. Nož rastirač za razvlačenje (trljanje) ivica đona nakon obrezivanja. Sečivo je kratko i trapezastog ili ovalnog oblika. [10] Панчево [1]
  9. Nož štufer za „krecovanje” ivica đona i ukrašavanje luba. Sečivo je kratko, nešto uže ili šire, trapezastog oblika. [10] Панчево [1]
  10. Nȉkad jȃ néću da zabòravim stȃrog ča Péru; kad u njègove rȗke mȅteš opančȃrski nȏž ȉma da dȍbiješ òpānke kake nȉgdi nȇš náći. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  11. Tȏ se čȉsti, ȉma nȏž spȅcijalan. Ȉmaš nóževe, òvi kòji se gúraju — mȋ i zovémo nóževe, ȍnda ràjseri. Ràjser je nȏž kòjim se čȉsti kòpita, a kòji dȏđe ovako od stomáka, na gúranje — tȏ je nȏž, potkìvāčki nȏž. [5] Каћ Нерадин Футог [1]
  12. To se radi specijalnim „šarenim nožem” sa valovitim sečivom. [18] [1]
  13. Evo naziva najvažnijih [saračkih] alatki: [...] „šivataći nož” („resl meser”) — nož za otpatke (uvek je stajao na kozliću). [16] Сремска Митровица [1]
  14. Ȉma nȏž što se kùpus séče kad se kȉseli. [2] Шатринци [1]
  15. Tȏ su nóževi što se kùpus rȅže, a òno što se stȇgne tȏ je šrȁf. [2] Конак Нештин Сусек Свилош Черевић Лединци Чортановци Сурдук Шуљам Врдник Вогањ Голубинци Суботица Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Лалић Дероње Руменка Госпођинци Каћ Ђала Банатско Аранђелово Санад Кикинда Нови Бечеј Житиште Итебеј Арадац Добрица Сефкерин Црепаја Алибунар Уљма [1]
  16. Lùdae tìkvene kȕvadu se čȕšpajz: tȏ se trȅje na nóžove. [19] [20] Зрењанин Санад Мокрин Ново Милошево Радојево Башаид Меленци Итебеј Јаша Томић Фаркаждин Сакуле Маргита Вршац Кајтасово [1]
  17. Bìo je kljȗč za čùpanje slȁme i bìo je nȏž za sèčenje kàmare. [4] [21] Буковац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]


Синоними:

  1. bodež [1]
  2. rende [1]


Изрази:

  1. na gȏ ˜ Вршац [1]
  2. Zabȉti ˜ u léđa ("podmuklo i neočekivano napasti nekoga"). Вршац [1]
  3. Oštar ko ˜ Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. ↑ 4,0 4,1 Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ 5,0 5,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 15, 33, 35, 206.
  7. ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 103.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146.
  9. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 140.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 324.
  11. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  12. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 4.
  13. ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 132.
  14. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59, 64.
  15. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  16. ↑ 16,0 16,1 Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 304.
  17. ↑ Софија Димитријевић, Лончарство у Сомбору. — Рад, 1, 1952, 182— 191, стр. 187.
  18. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 47.
  19. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  20. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 16.
  21. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=nȏž&oldid=575305”