moba

moba

moba (српски, ћир. моба)[уреди]

Именица[уреди]

moba, ж

Облици:

  1. móba [1]
  2. mȍba, móba [1]

Значења:

  1. Narodni običaj u kojem susedi (pretežno mladež) dobrovoljnim radom pomažu drugim susedima u obavljanju obimnijih i hitnijih seoskih poslova. [1]
  2. Učesnici u takvom radu, mobari. [1]

Примери:

  1. Nekada se žetva obavljala mobom, većinom od rođaka. [2] [1]
  2. U toku ove nedelje ne ide se na mobu [EIS 99]. [1]
  3. I kod jarkovačkih Srba ima mobe, koja može da se saziva za razne poslove a najviše za žetvu. [3] Јарковац Беркасово Лаћарак Черевић Кикинда [1]
  4. Svȉ što su rádili na móbu — i mȃjstori, kȕvarice. [4] [5] [6] [7] Банатска Паланка Мартинци Лединци Павловци Бољевци Јаково Бешка Суботица Мол Турија Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Бегеч Мокрин Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат Чента Иванда [1]
  5. Skȕpi se mȁlo rodbìna, ko vȍle tȏ da rȃdi níje bílo ȍnda kàsapin da ìde da rȃdi, nègo móba. Ченеј [1]
  6. Kad se žȅtva svȓši, ȍnda se vȍzi, nàstaje vòzidba, móba — tȉ kod mène, jȁ kod tèbe. Шимановци [1]
  7. Kada bi po svršenom poslu u polju stigli u selo, dočekali bi na ulici mobu, tj. mobaše, i pljusnuli bi vodom i kola i mobaše. [2] [1]
  8. Žȉto se kòsilo sȓpom, kòsōm, i donèsē se na kámare, ȍnda ìde vr̀šaća màšina, a òpet se skȕpi móba da tȁmo pòmogne da se rȃdi oko màšine. Кула [1]
  9. Dòtični gȁzda skȕpi drúštvo, móbu. Томашевац Бегеч [1]
  10. Ako tȁ kȕća trȅb da se pòruši, ȍnda se tȍ skȕpi móba. Бачинци [1]
  11. Mȏra da skȕpi mȍbu — idémo da mu pomȍgnemo. Вршац [1]


Синоними:

  1. klaka, tlaka [1]


Изрази:

  1. Ìći u/namóbu. — Ȍnda smo ìšli na móbu ("Ȍnda smo ìšli na móbu"). Јаша Томић Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Шурјан Бока Неузина [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 104.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 70, 276.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 246, 418.
  6. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 241, 309.

Напомене[уреди]