meter

Извор: Викиречник
Jump to navigation Jump to search

meter

meter (српски, ћир. метер)[уреди]

Именица[уреди]

meter, м

Облици:

  1. metra [1]
  2. mèter, mȅter, méter, mȇter [1]

Значења:

  1. Osnovna jedinica mere za dužinu u metarskom, metričkom sistemu mera. Черевић[1]
  2. Mera za kukuruz u klipu. Кикинда[1]
  3. Isto. Иланџа[1]
  4. Metrička centa, sto kilograma. [1]
  5. Kubni metar. [1]

Примери:

  1. Níje bilo ȍndak dvȁ mètera tȇ kȁldrme. Нови Сад [1]
  2. Nè sme da kȍlje vȅće svínjče nȅdēljno od mèter. [2] [3] [4] Ђала Пачир Бечеј Ковиљ Добрица Ловра Деска [1]
  3. Pa ìmala sam šlàjēr trȉ mètera. Добринци [1]
  4. Šalamáda mȍže da nȉkne i na slàbīju zȅmlju (tȃ je sȉtna, kao pȁlac, tȃ rásti do pȍjāsa, jèdan méter). [2] [5] [6] Зрењанин Суботица Санад Падеј Ново Милошево Итебеј Кумане Житиште Елемир Бока [1]
  5. Pȑvo je odnesȇm dȁlje za jedno stȍ-dvȅsta mȅtera. Избиште [1]
  6. Štápove tvŕde od gorúna prȁvimo takȍ o[d] trȉ frtálja mȅtera. Јасеново [1]
  7. Ȍnda stȁvīte jèdnu dȁsku čètir do pȇt mȇtera dȕgačku. Ђала [1]
  8. A od vòdice jèdno stȏ mȇtera do prúge. Дероње [1]
  9. Jèdan čȍvek je ìmo pȍdrum — pètnājst mȇtara dȕbok. [2] Визић Српски Крстур [1]
  10. Od mȍg vinȍgrada do ȁsvalta ima jedno oko dvȅ-trȉ stȍtine mȅtara. Избиште [1]
  11. Da bèrberima dámo mèter žȉta, célu gȍdinu brȉje. Дероње [1]
  12. Prȅ je ròdilo sȅdam-ȍsam mètera po láncu žȉta. [5] Томашевац Сремска Каменица Добринци Мартонош Бечеј Нови Сад Иланџа Ловра [1]
  13. Tȍ je bȉo mèter žȉta, možda i mèter ȉ po. Лаћарак [1]
  14. Pìsīva métere svȅ, kȍlko si nàvrō. [7] Елемир Ченеј [1]
  15. Jèdan kȁntār, tȏ je dȅset džákōva, pȇt métera. [6] Меленци [1]
  16. Láne sam kúpio ȍsam metèri dŕva. Бегеч [1]
  17. A prȉje — dvȃ mètera dŕva smo kúpili. Калаз [1]
  18. Š[t]a tȋ mȉsliš, méter dŕva u dr̀varu pȇcta ȉljada, a kòlko mène trȅba za kȕću za céli dȃn jèdan i za célu zȋmu? Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Изрази:

  1. Blebetati nametar ("mnogo pričati, brbljati"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 247. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57, 59.
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20.
  6. 6,0 6,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]