метер

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

метер

метер (српски, lat. meter)[уреди]

Именица[уреди]

метер, м

Облици:

  1. метра [1]
  2. мѐтер, ме̏тер, ме́тер, ме̑тер [1]

Значења:

  1. Основна јединица мере за дужину у метарском, метричком систему мера. Черевић[1]
  2. Мера за кукуруз у клипу. Кикинда[1]
  3. Исто. Иланџа[1]
  4. Метричка цента, сто килограма. [1]
  5. Кубни метар. [1]

Примери:

  1. Ни́је било о̏ндак два̏ мѐтера те̑ ка̏лдрме. Нови Сад [1]
  2. Нѐ сме да ко̏ље ве̏ће сви́њче не̏де̄љно од мѐтер. [2] [3] [4] Ђала Пачир Бечеј Ковиљ Добрица Ловра Деска [1]
  3. Па ѝмала сам шла̀је̄р три̏ мѐтера. Добринци [1]
  4. Шалама́да мо̏же да ни̏кне и на сла̀бӣју зе̏мљу (та̑ је си̏тна, као па̏лац, та̑ ра́сти до по̏ја̄са, јѐдан ме́тер). [2] [5] [6] Зрењанин Суботица Санад Падеј Ново Милошево Итебеј Кумане Житиште Елемир Бока [1]
  5. Пр̏во је однесе̑м да̏ље за једно сто̏-две̏ста ме̏тера. Избиште [1]
  6. Шта́пове твр́де од гору́на пра̏вимо тако̏ о[д] три̏ фрта́ља ме̏тера. Јасеново [1]
  7. О̏нда ста̏вӣте јѐдну да̏ску чѐтир до пе̑т ме̑тера ду̏гачку. Ђала [1]
  8. А од во̀дице јѐдно сто̑ ме̑тера до пру́ге. Дероње [1]
  9. Јѐдан чо̏век је ѝмо по̏друм — пѐтна̄јст ме̑тара ду̏бок. [7] Визић Српски Крстур [1]
  10. Од мо̏г вино̏града до а̏свалта има једно око две̏-три̏ сто̏тине ме̏тара. Избиште [1]
  11. Да бѐрберима да́мо мѐтер жи̏та, це́лу го̏дину бри̏је. Дероње [1]
  12. Пре̏ је ро̀дило се̏дам-о̏сам мѐтера по ла́нцу жи̏та. [5] Томашевац Сремска Каменица Добринци Мартонош Бечеј Нови Сад Иланџа Ловра [1]
  13. То̏ је би̏о мѐтер жи̏та, можда и мѐтер и̏ по. Лаћарак [1]
  14. Пѝсӣва ме́тере све̏, ко̏лко си на̀вро̄. [8] Елемир Ченеј [1]
  15. Јѐдан ка̏нта̄р, то̑ је де̏сет џа́ко̄ва, пе̑т ме́тера. [9] Меленци [1]
  16. Ла́не сам ку́пио о̏сам метѐри др́ва. Бегеч [1]
  17. А при̏је — два̑ мѐтера др́ва смо ку́пили. Калаз [1]
  18. Ш[т]а ти̑ ми̏слиш, ме́тер др́ва у др̀вару пе̑цта и̏љада, а ко̀лко мѐне тре̏ба за ку̏ћу за це́ли да̑н јѐдан и за це́лу зи̑му? Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Изрази:

  1. Блебетати наметар ("много причати, брбљати"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 247.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57, 59.
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 104.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.

Напомене[уреди]