majstorica

majstorica

majstorica (српски, ћир. мајсторица)[уреди]

Именица[уреди]

majstorica, ж

Значења:

  1. Majstorova žena. [1]
  2. Žena zanatlija. [1]
  3. Vrsta igre koju su igrali mladi u vreme uskršnjeg posta. [1]
  4. Partija karata koja određuje pobednika. [1]

Примери:

  1. Dèčāk koji dȏđe kòd nās da ùči zànāt, ȏn se zvȁo i nȅkad a i sȁd bi tȏ dòšlo šègrt, i ȏn je mórao da slȕša majstòricu: da donèse vòde, dŕva, svȅ šta prìpada, tȏ mu je pȓvi dȅo bȉo pòsla, mȃjstoru kȍlko je mȍgo da stȉgne. Ковиљ [1]
  2. Kad sam ùčio za šnàjdera, vȉšē sam móro slúžiti majstòricu neg mȃjstora. Лаћарак [1]
  3. Ona [je] bila majstorica i nije se nosila kao „paorke”: dok su „paorke” nosile džege i konđe, majstorice su nosile bele kape. [2] [3] Јарковац Сот Нештин Бачинци Сремска Каменица Ириг Нерадин Инђија Крчедин Бачка Паланка Равно Село Турија Бегеч Футог Нови Сад Госпођинци Чуруг Жабаљ Ђурђево Каћ Тител Мокрин [1]
  4. Ȍdnēla je vȕnu kod majstòrice da je ùrēdi. Бачинци [1]
  5. Ùčila je za frizérku i njȗ su zváli majstòrica. Јаша Томић Лаћарак Равно Село Турија Бегеч Чуруг Госпођинци Жабаљ Неузина Бока Шурјан [1]
  6. Òna je tàka bíla šnàjdērka, bȍlja od tȇ majstòrice. Дероње [1]
  7. Jȃ bȁš pòšla kod majstòrice za nȅku àljinu. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
  8. Majstorica. Kao i igra „šapaca”, i ova igra spada među najstarije i igrala se o „bubalicama”, o uskršnjem postu. [4] [1]
  9. Brez majstòrice nȅ bi me pobédio. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]


Синоними:

  1. šnajderka [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 173.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 98.
  4. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 107.

Напомене[уреди]