mȃjstor
mȃjstor
mȃjstor (српски, ћир. ма̑јстор)[уреди]
Именица[уреди]
mȃjstor, м
Значења:
- Onaj koji ima najvišu kvalifikaciju u zanatlijskom zvanju. Бачинци[1]
- Osoba vešta u nekom poslu; dobar znalac svoje struke ili posla koji obavlja. [1]
Примери:
- Bili su zanatlije, „majstori”, koji su predstavljali zaseban red: živeli su od svog zanata, lično i u kućama vodili varoški način života. [2] [3] [4] [5] Јарковац Сот Шимановци Ириг Нерадин Инђија Крчедин Мартонош Мол Дероње Бачка Паланка Футог Ченеј Нови Сад Турија Ђурђево Каћ Тител Ђала Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Башаид Велики Гај Избиште Банатска Паланка Калаз [1]
- Bȉo nȅki mȃjstor Švába u Kuzmínu. Лаћарак [1]
- Jèdna se kȍla okívala dvȁjs pȇt do trídeset dána. Jèdan mȃjstor i jèdan šègrt. Ковиљ [1]
- Jȃ sam tȗ bíla mȃjstor. Кула [1]
- Mȃjstor je za òrānje. Ђурђево [1]
- Ima jedan, mešter se zove, a srpski majstor. [6] Нови Сад Стари Сланкамен Бачка Паланка [1]
Изрази:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 75.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 105.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.