mȁk

mȁk

mȁk (српски, ћир. ма̏к)[уреди]

Именица[уреди]

mȁk, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. mak [1]

Значења:

  1. Papaver somniferum. [1]
  2. Štrudla s makom od testa zamešenog sa kvascem. [1]
  3. Štrudla s makom od testa bez kvasca. Суботица[1]

Примери:

  1. Skòro i mȅsec dána me pròšo dok sam ȍkopo salàtu i mȁk. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Јаша Томић Бачинци Сремска Каменица Бешка Буђановци Суботица Сомбор Сивац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Ђурђево Ковиљ Мошорин Тител Ђала Мокрин Ново Милошево Башаид Арадац Деска Ловра Ченеј [1]
  2. Čȁk nam ni zvȅčku nísu kúpili, nego od màka, òno znȁš kad se òsūši. Кула [1]
  3. Štrúdle — bilo je s màkōm, sa òrasima, sa cìmetom. Стари Сланкамен [1]
  4. Štrúdla — tȏ je ono sa mȁkom. Банатска Паланка Павлиш [1]
  5. Bílo je gurábe, pa ȍnda sa mȁkom, òve mȃle, švȁpska savìjača, kȃže tȏ je. Врачев Гај [1]
  6. Bílo je ȍraja, mȁka, bílo je. Избиште [1]
  7. Nèdeljom, ȕkiselo s màkōm kad mȁma nàpravi, tȏ je bílo rúda, al mȁlo vȅća, i ȍndak s roštíćima, tȍ je rògāč, što kȃžu, mlèveni. Нови Сад [1]


Изрази:

  1. Koliko umaku ima zrna, toliko u godini ima svetaca Јарковац [1]
  2. terati ˜ na konac [1]
  3. sitničariti’.— Stȃri nísu tȅrali mȁk na kònac ko sȁd mládi što tȅradu ("Stȃri nísu tȅrali mȁk na kònac ko sȁd mládi što tȅradu"). Јасеново Сенпетер Ченеј [1]
  4. [1]
  5. RSB]. [1]

Значења:

  1. Boja u kartama, tref. [1]

Примери:

  1. Moja tromfa je mak. Јасеново [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 319.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 98.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 61.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]