móguć

móguć

móguć (српски, ћир. мо́гућ)[уреди]

Облици:

  1. -ȕće, moguć, -ȕća [1]

Значења:

  1. Koji može biti, koji može da postoji. [1]

Примери:

  1. Ȍndak i[h] vȍdi u štȁle, ȍndak i[h] vȍdi tȁmo di je salȃš od ováca, pa kȍčine kod svínja pokazȋvo, svȅ mogȕće. Јасеново [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]