ljȗt

ljȗt

ljȗt (српски, ћир. љу̑т)[уреди]

Категорије: риб. об.


Облици:

  1. ljúto, ljut, ljúta [1]
  2. , ljut [1]
  3. ljut [1]

Значења:

  1. Koji sadrži veliki procenat karakterističnog sastojka, snažan po svom delovanju, koji jako nadražuje organe ukusa i mirisa. [1]
  2. Riba koja se otima, koju je teško savladati. [2] Сремски Карловци Сремска Митровица Мол[1]
  3. Srdit, gnevan. [1]
  4. Matica koja bez reda polaže jaja u ćelije. [1]
  5. Pčela sa negativnim osobinama. [1]
  6. Tvrdo gvožđe. [1]
  7. Udica od tvrdog čelika. [2] Србобран[1]

Примери:

  1. Pa ràkija, sàmo jáka, ljúta, ko špȉritus. Бешка [1]
  2. Ìzvadi od ljúte ràkije. [3] Војка Ново Милошево Орловат [1]
  3. Njih će ispod strehe smeniti venci crvene ljute i slatke paprike. [4] Платичево [1]
  4. Na poziv vesele Paraskeve svi su posedali oko šerpe pune paradajz-čorbe utrkujući se ko može pojesti više ljutih papričica. [5] Нови Бечеј [1]
  5. Jȃko je bíla ljúta, pa je psȍvala Bogoròdicu. Војка Ново Милошево Орловат [1]
  6. Ljúta mȁtica ako je, od njȇ bȕdu ljúte pčȅle. [6] Алибунар Нештин Кикинда Радојево Елемир [1]
  7. Ljúta mȁtica pòlāže jája bez rȇda. Суботица [1]
  8. Ljúte pčȅle, pčȅle kòje su se izlégle od neòplođene mȁtice. [6] Нештин Бешеново Суботица Футог Мошорин Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Кикинда Итебеј Елемир Алибунар [1]
  9. Tȏ ìde ako nam je ljúto gvȏžđe (mȋ tȏ kȃžemo ljúto — tvŕdo), ȍnda ubàcujemo kȍsu, ot kòse párče jȍš tvȑđe ali tȁnko ȉzmeđu tȍg, i ȍnda péska ùbāciš ù to i ȍnda dȍbiješ tȏ várēnje takozvȃno na préklop, na ȉc. Ковиљ [1]
  10. Ako je [sikiru] jȃ òstavim ljútu, vȉ ćete ùdariti u pȃnj i òna će iskòčiti. Каћ [1]
  11. Tȍ je bíla vȉše ljúta zèmlja, tȅže se rádila. [7] [8] Томашевац Нештин Крчедин Инђија Сремска Митровица Бачка Паланка Футог [1]
  12. Tȏ ìde ako nam je ljúto gvȏžđe, mȋ tȏ kȃžemo ljúto — tvŕdo. Ковиљ [1]


Синоними:

  1. tvrd [1]


Изрази:

  1. ˜ kao pàprika Кикинда [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 309.
  4. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 22.
  5. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 128.
  6. 6,0 6,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  8. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 167.

Напомене[уреди]