lȇp

lȇp

lȇp (српски, ћир. ле̑п)[уреди]

Именица[уреди]

lȇp, м

Примери:

  1. Nàpravi se lȇp pa se tíme kȕća lȇpi. Сента [1]
  2. Pa na tom zidu počne kreč da se potklobučava, krljušta i kruni, pa lȇp počne da se ljušti, pa najposle i sam taj zid od naboja [...] počne ušreh da puca i da se sleže. Стапар [1]
  3. Spȍlja su se tȇ kȍšnice lépile blȁtom, tȏ je bílo blȁto pròtkāno sa plȅvom od žȉta, tȏ je lȇp. [2] [3] Ново Милошево Јарак Пачир Дрљан Кула Дероње Бачка Паланка Бегеч Деспотово Равно Село Турија Ченеј Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Ђала Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Радојево Нови Бечеј Меленци Тараш Орловат Вршац Иванда [1]
  4. I sàmo pȁo lȇp kad je ùdarila kàćuša. Суботица [1]


Синоними:

  1. blato [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 8, 132.

Напомене[уреди]