kreč

kreč

kreč (српски, ћир. креч)[уреди]

Именица[уреди]

kreč, м

Значења:

  1. Živi kreč sjedinjen s vodom. [1]
  2. Kreč koji sa vodom pravi hemijsku reakciju, negašen. Ђурђево[1]

Примери:

  1. Óna sprȅmila žȉto za sȅme, mȅtla ga u krȅč, prȅ se mećȁlo u krȅč i u plȃvi kȁmen. Вршац [1]
  2. Kupio sam negašeni kreč i zagasio ga vodom. Избиште [1]
  3. Pálila sam krȅč, gásila sam. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Бата Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Бачинци Сот Кукујевци Ердевик Нештин Мартинци Свилош Шуљам Јарак Вогањ Хртковци Платичево Врдник Лединци Буковац Шатринци Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Суботица Мартонош Сента Пачир Сомбор Бајша Мол Сивац Дрљан Стапар Кула Србобран Лалић Бачко Градиште Дероње Деспотово Бођани Госпођинци Товаришево Ченеј Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Елемир Јаша Томић Арадац Конак Ботош Велики Гај Перлез Добрица Маргита Фаркаждин Велико Средиште Сакуле Вршац Алибунар Уљма Црепаја Сефкерин Долово Дупљаја Врачев Гај Кајтасово Панчево Делиблато Омољица Ковин [1]
  4. Krèčila se s krèčōm vráta. Бешка [1]
  5. Gašenim krečom su se krečili i odžaci, bunari, voćke, tarabe, klupe na ulici pred kućom. Ечка [1]


Изрази:

  1. Bȅo ko ˜ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 98.
  5. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 125, 162.
  7. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 259.

Напомене[уреди]