Vȉdre su dȍsta plàšljive i trȅba bȉti ȕpōran i pòjāve se, vȍlu di ȉma krȕpne rȉbe, òna je mȃjstor da ùvati šàrana, nè mož da pòbegne šàran. [2]Ковиљ[1]
↑ 1,01,1Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
