krȅsta
krȅsta
krȅsta (српски, ћир. кре̏ста)[уреди]
Именица[уреди]
krȅsta, ж
Категорије: анат.
Облици:
Значења:
- Vrsta ukrasne čipke. [2] Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци[1]
- Maranthemum bifolium. Деска[1]
- Kao deo botaničkih naziva. [1]
- Polygonum orientale. [1]
- Isto. [3] Нештин[1]
Примери:
- Ònāj pètō, s ònōm vèlikom krȅstom, ȍće da pòvīja. Бачинци [1]
- Kad pȍčne da mi kukùrīče zȁjtra, dȏđe mi krȅstu da mu iščȕpam. [2] [4] [5] Јаша Томић Лаћарак Пачир Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Бегеч Ђала Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Избиште Ловра Деска [1]
- Nȅkako, ko òno kat s[i] tȋ kòsijo, ȍnda sam jȃ ìšla, ìšla i sȅkli lubènice. A jȃ svȅ vȉdīm po kanálu òno što mȋ kȃžemo ćúrkova krȅsta. A tȏ tàko dȕgačko pa róza. Sȁd ìmā ga. Što kȃžu ćúrkova krȅsta. [3] Дероње [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 3,0 3,1 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 225.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.