кора

кора

кора (српски, lat. kora)[уреди]

Именица[уреди]

кора, ж

Значења:

  1. Спољни омотач стабла дрвета. [1]
  2. Спољашњи, тврђи део хлеба, пецива и сл. [1]
  3. Тврди горњи слој нечега настао сушењем. [1]
  4. Танко развијено тесто за питу. [1]

Примери:

  1. Кожу су потом третирали помоћу храстове коре. Да би кожа добила одређену боју (црвену или жуту), стављали су је у раствор „јошикове коре”. Рума [1]
  2. О́ни љу̑шту мла́де ли̏повине — то је та̏ ко̏ра од ли̏повине. [2] [3] Вршац Бешка Черевић Сремска Митровица Ђурђево Неузина Избиште [1]
  3. Омотач око плода је љу̏ска кад је плод млад, а ко̏ра кад је плод зрео. [4] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител [1]
  4. Ал о̏ндак та̑ ко̏ра би́ла јако ле́па, а о̀ни у са̀ћуре кад ѝзврне, о̏ндак ма̑јка расе́че па ова̀ко нара́сте. Нови Сад Ђурђево Ковиљ Деска [1]
  5. И о̏нда по̀вади и[с] сѐпије и ра̀шӣри на зе̏мљу, скоро по̏ла дво̏рӣшта ту̑ бу̏де кад је мло̏го ра́дио, је̏л, да се у̀кори, у̀ва̄ти се ко̏ра, бу̏де твр́да, ко̏ра се у̀ва̄ти о̀[д] тог бра̏шна, о̀[д] тог чи̑на у̀вати се ко̏ра. [4] [5] Ковиљ Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Међа Тител Ковин [1]
  6. Као и са̏д што пра̏ву с ко̏ра̄ма, та̀ко смо и ми̑. Арадац Суботица [1]


Синоними:

  1. љуска [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. Ко̑ра ле̏ба ("основно за живот"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338.
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 151.
  4. 4,0 4,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).

Напомене[уреди]