kora
kora
kora (srpski, lat. kora)[uredi]
Imenica[uredi]
kora, ž
Značenja:
- Spoljni omotač stabla drveta. [1]
- Spoljašnji, tvrđi deo hleba, peciva i sl. [1]
- Tvrdi gornji sloj nečega nastao sušenjem. [1]
- Tanko razvijeno testo za pitu. [1]
Primeri:
- Kožu su potom tretirali pomoću hrastove kore. Da bi koža dobila određenu boju (crvenu ili žutu), stavljali su je u rastvor „jošikove kore”. Ruma [1]
- Óni ljȗštu mláde lȉpovine — to je tȁ kȍra od lȉpovine. [2] [3] Vršac Beška Čerević Sremska Mitrovica Đurđevo Neuzina Izbište [1]
- Omotač oko ploda je ljȕska kad je plod mlad, a kȍra kad je plod zreo. [4] Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Mošorin Titel [1]
- Al ȍndak tȃ kȍra bíla jako lépa, a òni u sàćure kad ѝzvrne, ȍndak mȃjka raséče pa ovàko naráste. Novi Sad Đurđevo Kovilj Deska [1]
- I ȍnda pòvadi i[s] sѐpije i ràšӣri na zȅmlju, skoro pȍla dvȍrӣšta tȗ bȕde kad je mlȍgo rádio, jȅl, da se ùkori, ùvāti se kȍra, bȕde tvŕda, kȍra se ùvāti ò[d] tog brȁšna, ò[d] tog čȋna ùvati se kȍra. [4] [5] Kovilj Subotica Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Međa Titel Kovin [1]
- Kao i sȁd što prȁvu s kȍrāma, tàko smo i mȋ. Aradac Subotica [1]
Izrazi:
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 338.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 151.
- ↑ 4,0 4,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).