Пређи на садржај

korìnđati

korìnđati

korìnđati (српски, ћир. корѝнђати)[уреди]

Глагол[уреди]

korìnđati, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

korìnđati, {{{род}}}

Категорије: прен.


Облици:

  1. korinđati [1]

Значења:

  1. Ići od kuće do kuće na Badnje veče pevajući božićne pesme. [1]
  2. Imitirati glasove domaćih životinja pri čestitanju Božića. [1]
  3. Poluglasno, nerazgovetno govoriti, mrmljati. [1]
  4. Pevanje božićnih pesama u povorci. [1]
  5. Prigovaranje, zameranje. [1]

Примери:

  1. Vertep je nošen sve do pred Prvi svetski rat, a i sada „korinđaju” srpska deca i Cigani. Јарковац [1]
  2. Dèca se skȕpe pa idémo da korinđámo i da čèstītamo. Нови Сад [1]
  3. Òve sȉtne nȏvce sam dȍbio kad sam ìšo da korìnđam. Јаша Томић [1]
  4. Na Bȁdnji dȃn ȕveče unèsemo slȁme pod ȃstal i ȍndak ìdemo da korìnđamo po sèlu. Ченеј Суботица Бечеј Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Тараш Елемир Неузина Бока Шурјан Орловат Перлез Фаркаждин Чента Деска Сенпетер Иванда [1]
  5. Štȁ mi korìnđaš? [2] Итебеј Меленци Иванда [1]
  6. Šta taj korinđa? Мошорин [1]
  7. Na Badnje veče deca idu po selu od kuće do kuće u „korinđanje”, te pred svakom kućom pevaju [...]. Domaćica ih daruje obično suvim šljivama, orasima, jabukama ili novcem. Остојићево [1]
  8. Nȃjlȅpče korìnđānje bílo kod baba Kȁtice; òna ȕvek ìmala svèži koláča. [3] [4] Јаша Томић Черевић Суботица Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Нови Бечеј Тараш Неузина Бока Шурјан Ченеј Иванда [1]
  9. Dosta je tog korinđanja, valda i ja nešto znam! Нови Сад [1]


Изведене речи:

  1. korìnđānje [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 406.
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]