kiselica
kiselica
Именица
[уреди]kiselica, ж
Облици:
Значења:
- Kisela čorba. [1]
- Testo kuvano u rasolu kiselog kupusa. [1]
- Vrsta jela od projinog brašna, mekinja i luka. [1]
- Bistar pekmez od šljiva. [1]
- Na pi tak ki se log uku sa ko ji se pra vi od pre vre log bra šna ili me ki nja i kva sca (slu ži i za ki se lje nje jela). [1]
- Uskislo vino. [1]
- Rakija od vinskog taloga. [1]
- Talog od isceđenog grožđa. [1]
- Vrsta dečije igre. [2][1]
Примери:
- Kiselica se pravila na ovaj način: kada se mesi hleb, ostavi se komad testa, nalije se vodom i doda malo mekinja. To treba da kisne dan-dva, posle se ocedi i nalije vodom. U to se ukuva paprike, rena, luka i eventualno loptice (knedle) od kukuruznog brašna. [3] Стапар [1]
- Kiselica se održala veoma dugo u narodu. Spremana je na razne načine. Pravi se od kukuruznog brašna, mekinja i kvasca. To se sve posoli i popari vrelom vodom, pa se ostavi 24 sata da stoji na nekom toplom mestu. Za to vreme voda ukisne, te se kasnije kuva kao čorba sa valjušcima, „gombocima”, ili nekim drugim testom. Kiselica se pila i kao lek za čišćenje pluća. [4] [5] [6] Остојићево Черевић Јарковац [1]
- Prȁvila sam kȉselice za rúčak. Лаћарак Сусек Свилош Змајево Ђурђево Итебеј [1]
- U zèmljani tȃj lònac stȁvidu brȁšno prójino, mȅtedu mèkinje, nàrežu lȕkac. Tȏ se zválo kȉselica. Бољевци Каћ [1]
- Kiselica je bistar pekmez od šljiva bez šećera, čuva se u zemljanim ćupovima i jede se za vreme zimskog posta. [7] Сенпетер [1]
- Ia ko joj je ma ti da va la ki se li cu, umr la je od jek ti ke. Бегеч [1]
- Ostátak od ìscēđenog komlòva se mȅte u dùmsflašu i mète se jȍš présne prìkrupe i mèkīnja, pa se mète na tȍplo da ùskisne. Kad prènoći, tȏ se ȍndak ìsecuje. Турија [1]
- Jȃ tȗ kȉselicu nísam nȉkad mèćala u čórbu. [8] Ченеј Каћ Бегеч Ново Милошево Иванда [1]
- Poslúži gȍste dóbrim vínom a ne kȉselicom. [8] Ченеј Иванда [1]
- Ȍndak se tȏ skȋda sa tȇ kȉselice dȍle. Бешка Сремски Карловци Турија Змајево Каћ [1]
- Òve gȍdi ne ìma mo sȁ mo trȋ bȕre ta kȉse li ce za ràki ju. [8] Ченеј [1]
- Od taloga po sle vrenja grožđa, a i kasnijih taloga, pro izvodila se rakija vinska kiselica. [9] [1]
Изрази:
- Vijatikiselicu ("jahati konje za Božić"; "Danas kažu: „vijati Božić”, a nekada su „vijali kiselicu"). Стапар [1]
- júritikȉselicu ("isto"; "Običaj je da mladi ljudi drugog dana Božića jašući konje „jȗre kȉselicu” da se ne bi jela tokom cele godine"). Пачир [1]
- PČ [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 99.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 93.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 34.
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ 8,0 8,1 8,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 21.