kȍšnica
kȍšnica
Именица
[уреди]kȍšnica, ж
Категорије: об.
Облици:
Значења:
Примери:
- Ȍdnō sam kȍšnice u bagrènjāk, sȁd je prȍcveto bàgrem pa nek skúpljaju mȇd. Лаћарак [1]
- Kad bȕde drȕga gȍdina kȍšnici, bȕde drúštvo, navúče mȅda i ȍnda su gúšili pčȅle i vȁdili mȇd. Kad kȍšnica òstane bez mȁtice, òbične pčȅle snèsu jája. Гардиновци [1]
- Kòd nās se kȍšnice plètu od slȁme, a vȇzane rògozom. Суботица [1]
- Òne se dȑžale u kȍšnicama. Ȍblici kȍšnīca bíli su rȃzni. [2] [3] [4] [5] Ново Милошево Визић Вашица Јамена Моровић Кукујевци Ердевик Бачинци Сусек Дивош Сремска Митровица Черевић Сремски Карловци Бешеново Кленак Рума Ириг Нови Карловци Пећинци Обреж Карловчић Јарак Јаково Сомбор Светозар Милетић Бођани Дероње Бачки Брестовац Сивац Пачир Верушић Кула Товаришево Стапар Деспотово Врбас Жедник Србобран Змајево Надаљ Футог Чуруг Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Бегеч Бачко Петрово Село Мол Нови Кнежевац Српски Крстур Ђала Банатско Аранђелово Нови Бечеј Елемир Меленци Башаид Иђош Мокрин Кикинда Бочар Зрењанин Чента Идвор Томашевац Итебеј Српска Црња Радојево Међа Јаша Томић Бока Неузина Шурјан Дебељача Сефкерин Иланџа Конак Алибунар Долово Баваниште Омољица Ковин Панчево Маргита Избиште Дупљаја Дубовац Бела Црква Вршац Велико Средиште Ловра [1]
- Pa i kad prođu te tri godine, pčelar početnik plaća porez samo na deset košnjica, a sve što je preko toga broja da se ne oporezuje. [6] [1]
- U sèbi [pčela] dr̀ži mȇd do kȍšnjice. [2] Жабаљ Мошорин [1]
- Kod banatskih Hera, kao i u nekim južnobanatskim selima, poznate su igre [...] „košnica” [...] kao i mnoge druge koje izmišljaju svadbari. [7] [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 178.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 211.
- ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 52.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 150.