kȅlj
kȅlj
kȅlj (српски, ћир. ке̏љ)[уреди]
Именица[уреди]
kȅlj, м
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Dvogodišnja biljka Brassica oleracea sabauda. [1]
- Brassica oleracea acephala. [2] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител[1]
Примери:
- Tȁmo smo sádili patlìdžān, pàpriku, kùpus, kȅlj i sȅjali šargarépu. [3] [4] Бата Бачинци Сусек Свилош Госпођинци Ђурђево Српски Крстур Шурјан Бока Неузина Избиште [1]
- Ìmam kèlja dȍsta, al mȋ nȅkako vȉše vȍlemo kùpusa da jémo. Јаша Томић [1]
- Kàsnīje ćemo da sȅjemo rásad: kùpus, kȅl, kelerábu. [5] [6] Зрењанин Фаркаждин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 191.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 161.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 409.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.