kánta

kánta

kánta (српски, ћир. ка́нта)[уреди]

Примери:

  1. Ponèkad dȏđe posle pódne, u ìzvidnicu, i mi donèse kántu vȍde. [1] [2] [3] [4] Ченеј Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Кукујевци Сот Ердевик Нештин Мартинци Свилош Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Лединци Буковац Шатринци Прхово Чортановци Голубинци Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Мартонош Сента Сомбор Мол Сивац Дрљан Стапар Кула Србобран Лалић Бачко Градиште Дероње Деспотово Госпођинци Жабаљ Товаришево Ченеј Ђурђево Каћ Бачка Паланка Гардиновци Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Јаша Томић Арадац Конак Ботош Перлез Добрица Маргита Велико Средиште Сакуле Алибунар Уљма Сефкерин Долово Панчево Кајтасово Врачев Гај Делиблато Омољица Ковин Деска Иванда [5]
  2. Imáte vòde slȕčājno jèdnu kȃntu? [4] Обреж [5]
  3. Kánta sȁd ȉma klàzīrane pláve i bòrdōvske. Ȍndak je vȉše bílo plèkane. Бегеч [5]


Референце[уреди]

  1. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 158.
  4. 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. 5,0 5,1 5,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]