jaram

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

jaram

jaram (српски, ћир. јарам)[уреди]

Именица[уреди]

jaram, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. jarma [1]

Значења:

  1. Drvena naprava za uprezanje volova u plug ili kola. [2] Крашово[1]
  2. Ropstvo, tlačenje, ugnjetavanje. [1]
  3. Teret, breme. [1]
  4. Rašljast uspravan stub koji drži đeram. [1]
  5. Neobrađena zemlja. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Ȏn je kȕpio tȏ za muzìjān, i štȁ dȍbije stȃro, vàjkadašnje: járam òd volōva, svȅ što gȍđ ȉma stȃro, ȏn je nòsijo i pridávo u tȃj muzìjān — mùzēj — da se znȃ štȁ je po stȃrim bílo; skùpljāč bȉo. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Ново Милошево Сремска Рача Беркасово Бачинци Ердевик Сусек Свилош Черевић Буковац Платичево Грабовци Купиново Суботица Сомбор Бајша Сивац Стапар Бачки Брестовац Турија Бачко Градиште Деспотово Равно Село Змајево Дероње Жабаљ Чуруг Госпођинци Ченеј Ђурђево Каћ Шајкаш Српски Крстур Санад Мокрин Иђош Нови Бечеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат Чента Вршац Алибунар Сефкерин Уљма Избиште Панчево Баваниште Омољица Ловра Деска Ченеј [1]
  2. Vòlovi su ùprēgnuti u járam. Бегеч [1]
  3. Tȏ smo ùčili zà taj tȇški tȗrski járam. Јаша Томић Ђурђево Шурјан Бока Неузина Орловат [1]
  4. Za jaram uzmi drvo od suvoga debelog bagrema. Ковиљ [1]


Синоними:

  1. rȃm [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 72.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
  4. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 108, 115.
  7. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  8. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 96.
  9. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]