ismévati

ismévati

ismévati (српски, ћир. исме́вати)[уреди]

Глагол[уреди]

ismévati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ismevati, ìsmēvam [1]
  2. -jem, ismevati [1]

Примери:

  1. Sȁd se ismévaju òvi mlȁđi. Шимановци [1]# Ако не̏ко ка̑же „ба́шта”, то̑ је о̏нда не̏ка̄ко исме́вање: Ју̀, ју̀, гра̏ђа̄нка, ка̏ко се погоспо̀дила!. [2] Кумане [1]


Изведене речи:

  1. ismévati se [1]
  2. ismévanje [1]
  3. ismèjati [1]
  4. ismìjati [1]


Синоними:

  1. smejati [3] Чуруг [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 94.

Напомене[уреди]