iscela

iscela

iscela (српски, ћир. исцела)[уреди]

Прилог[уреди]

iscela, прил.

Облици:

  1. ȉscēla [1]

Значења:

  1. Iz jednog komada. [1]

Примери:

  1. Priprègača, mòja je ȉscēla. [2] [3] Ђала Фаркаждин [1]
  2. Ȉscēlog àljina. [3] Башаид [1]


Синоними:

  1. izjedno [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.

Напомене[уреди]