grejati

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

grejati

grejati (српски, ћир. грејати)[уреди]

Глагол[уреди]

grejati, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

grejati, {{{род}}}

Облици:

  1. -jem [1]

Значења:

  1. Odavati toplotu. [1]
  2. Činiti da nešto bude toplo. [1]
  3. Izlagati se toploti. [1]

Примери:

  1. Pȍsle tȏ mȁlo stóji na mašínu, grȅje, dȗšu da izgrȅje. [2] [3] [4] Избиште Нештин Черевић Велики Радинци Платичево Павловци Врдник Лединци Буђановци Краљевци Чортановци Сремски Михаљевци Карловчић Инђија Шимановци Деч Бољевци Добановци Батајница Јаково Турија Чуруг Ђурђево Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Житиште Јаша Томић Фаркаждин [1]# Сад и̏ма ко и зи̑ми но̏си кра́тке га̏ће, а пантало́не знаш како гри̏је. [4] [2] [3] Ђала Моровић Вишњићево Беркасово Нештин Мартинци Чалма Дероње Кикинда Башаид Меленци Калаз Сенпетер [1]# Тру̏тови гре̏ју ле́гло. [5] Дубовац Суботица Бачки Брестовац Врбас Дероње Бођани Ђурђево Каћ [1]
  2. Mláde pčȅle grȅju léglo. Итебеј [1]# Ту̏ о̏гризину смо ба́цали у фуру̏ну и смо се гре̏јали. Вршац [1]
  3. Jȃ se grȅjem tȁmo u poljàni. [3] [6] [4] Баваниште Госпођинци Ђурђево Фаркаждин [1]# Бака Веселинка се сећа да су јој причале старије жене како су разне нијансе од најсветлије жуте па до најјаче црвене боје добијане грејањем и печењем глине и њеним дробљењем у прах. Ечка [1]# Че́ла мно̏го, па је то̏пло, о̀не гри̏ју о̀творено са̑ће. [5] [4] Дероње Ердевик Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Иђош Српска Црња [1]# И онда смо ло̀жили у̏ пе̄ћ; па̏орску смо на̀ко ѝмали пра̀љену пе̑ћ, па смо у ту̑ пе̑ћ то̑ ло̀жили, па смо се на̀ то̄ гри̏јали. [7] [3] [8] Параге Суботица Сомбор Сивац Силбаш Башаид Варјаш [1]


Изведене речи:

  1. se [1]
  2. grejanje [1]
  3. se [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 312.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 239.
  5. 5,0 5,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 179.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 148, 239.
  8. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 65.

Напомене[уреди]