Пређи на садржај

grȁbiti

grȁbiti

Глагол

[уреди]

grȁbiti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.


Облици:

  1. grabiti, -im [1]

Значења:

  1. Nasilno uzimati, otimati. [1]
  2. Zahvatati, vaditi (vodu). [1]
  3. Hvatati ribu. [1]
  4. Brzim pokretima, hitro uzimati. [1]
  5. Žuriti (u poslu), užurbano raditi. [1]
  6. Gomilati, skupljati (novac). [1]
  7. Gristi mamac ili udicu. [1]
  8. Utrkivati se, otimati se. [1]
  9. Sitnjenje zemlje. Меленци[1]

Примери:

  1. Jȃ sam mène dvȇ grȁbio a mòim brȁtu jèdnu. [2] [3] [4] [5] Сефкерин Дивош Лаћарак Обреж Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Шајкаш Футог Гардиновци Бочар Ново Милошево Тараш Фаркаждин Идвор Велико Средиште Вршац [1]# Дѐца гра̏бӣду (СК — СМ. [1]
  2. Grȁbili su svȅ što im se nàšlo pod rúkōm. Бачинци [1]# Сла̏му сва̏ко сѐби гра̏би. [4] Лаћарак Ђала Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Мокрин Ново Милошево Тараш [1]# Е̏, кад по̀косӣмо, о̏нда свла̑чимо, па де̏немо у кр̀стине, па гра̏бӣмо, па гра̀бљевину ку̏пӣмо, па о̏ндак тек иде́мо ку̏ћи. Арадац Суботица [1]# Тамо смо грабили воду. Лаћарак Суботица [1]# Кад се граби мередовом, мора се [риба] цедити. [6] Моровић Стари Сланкамен [1]# Де̏да у̀носи сла̏му и по̀ чиње да но̏си по̀ соби, по бу̀џа̄ци, по сву̀да̄, а ми̏ ту̑ смо да то̏ гра̏бӣмо и да то̏ распорѐђује̄мо. Лаћарак [1]# Грабимо да свршимо ово данаске, сутра може да пада киша. Јасеново [1]# Њему никад није доста, само граби да има што више. Јасеново [1]# Де́ца се гра̏бу, ора̏је, који ће ви̏ше да ску̏пи. Вршац [1]
  3. Onda se on [som] zaleti i grabi [udicu] ❚˜se‘utrkivati se, otimati se’. [6] Сремски Карловци [1]
  4. Ȉtnu na kȕću, pȁre, sȉto, dȍle, grȁbu se za sȉto  ;❚grȁbljenje‘sitnjenje zemlje’ (Me). Избиште [1]
  5. Kada se riba priprema za zimski period, onda grabi šta nađe. Стари Сланкамен [1]# И̏тну на ку̏ћу, па̏ре, си̏то, до̏ле, гра̏бу се за си̏то. Избиште [1]
  6. Déca se grȁbu, orȁje, koji će vȉše da skȕpi. Вршац [1]


Изведене речи:

  1. se [1]
  2. grȁbljenje [1]


Изрази:

  1. Ko rano rani dve sreće grabi ("ko počne nešto rano raditi može mnogo uraditi, postići veliki uspeh"). Бегеч [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19.
  4. 4,0 4,1 4,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150, 232.
  6. 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

[уреди]