gaće

gaće

Српски

gaće (српски, ћир. гаће)

Именица

gaće, ж

Категорије: пл. т.погр.


Облици:

  1. gȃća [1]

Значења:

  1. Donji deo rublja (muškog ili ženskog). [1]
  2. Krompir pečen u ljusci. [1]
  3. Manje značajan sve tac u crkvenom kalendaru. Црвена Црква[1]
  4. Gaće s nogavicama do polovine listova. Сомбор[1]
  5. Donji deo muške spoljne odeće, pantalone. [1]
  6. Deo dečje nošnje sa prorezom pozadi. [1]
  7. Isto. [1]

Примери:

  1. Imȁla sam, kad sam se udávala, trȉ pȃra krȁtki gȃća. Банатска Паланка Моровић Вишњићево Беркасово Лаћарак Павловци Лединци Чортановци Бешка Јаково Сомбор Мол Стапар Чуруг Дероње Змајево Параге Госпођинци Ченеј Шајкаш Нови Сад Бегеч Ђала Мокрин Елемир Фаркаждин Избиште Деска [1]
  2. A bílo je kàdgod i po túru na skàmiju: čàkšire dȍle pa pò gaćama s mòskačom. Србобран [1]# Дро́том се о̀пасо, бе̑ле шѝроке га̏ће и о̀па̄нке вѐлике. Нови Сад [1]
  3. Nísu ìšle devȏjke u gȁće i u pantalóne, nego sȕknje dȕgačke, pa dóle ȕnkrote, ùštirkāne, pa ìspēglane [ Ban II 66, 132, 144, 289, 298, 300, 379, ZbDT 160; PČ I X 4; PČ II 112; PČ V III 53; PČ III 148 ]. Томашевац Лаћарак Стапар Надаљ Ђала Санад Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Кумане Зрењанин Иланџа Чента Деска [1]# Мушка деца у седмој години добијала су гаће од српског платна и те су се гаће звале “танке гаће” или “гаће без тура” [ ШН 61 ]. [1]


Изрази:

  1. cepati se kao trule ˜ ("veoma se smejati"). [1]
  2. skro jiti ("dovesti u red, ukrotiti"). Сомбор [1]
  3. okrvaviti ˜ ("proliti krv, biti ranjen"). Сомбор [1]
  4. šiti petlu ˜ i kokoški skute ("raditi uzaludan posao"). Каћ [1]
  5. istresti iz gaća ("istući nekoga"). [1]
  6. na sirotog čoveka i peto dreši ˜ ("izvikati se, istresti svoj bes na bespomoćnu osobu"). Јасеново [1]
  7. Ìmati ˜ ("biti hrabar, junak"). Сомбор [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене