gȍlub

gȍlub

gȍlub (српски, ћир. го̏луб)[уреди]

Примери:

  1. ̑n je bȉo mòmak — kȁko z bȁbe kázle — da mu se gȍlub iz ústa nȁpije. [1] [2] [3] Нови Сад Турија Кикинда Ново Милошево Башаид Елемир Зрењанин Бока Орловат Фаркаждин Вршац Избиште Сефкерин Црепаја Јасеново [4]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.7,8,82.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 65,09,14.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.6.
  4. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]