dotičan

dotičan

dotičan (српски, ћир. дотичан)[уреди]

Облици:

  1. -čno, -čna [1]
  2. dòtičan, dótičan [1]

Значења:

  1. Spomenuti, o kojem se govori. [1]

Примери:

  1. I tȗ su ù nū t ri ȕ kolu zéčevi, i ȍnda na kòjeg nàīđe zȇc, ònāj (dòtični lóvac) pȕca kòji je blízu njèga, ako ga ùbije, ȕbije. [2] Бачка Паланка [1]# Када нам тре̏ба ле̑ва и дѐсна стра́на, о̏ндак о̀нај до́тичан сла̏ма̄р који де̏не сла̏му, о̑н прео̀креће ту̏ да̀ску. Ђала [1]
  2. Kad se rȃdi žȉto, ȍnda òna smȇta dótičnim što rȃdu žȉto, bòdē i, a i žȉto níje lépo i gȗši ga. [3] Кумане Меленци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.29.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.40,45.

Напомене[уреди]