dobrovoljac

dobrovoljac

dobrovoljac (српски, ћир. добровољац)[уреди]

Именица[уреди]

dobrovoljac, м

Облици:

  1. -ljca [1]


Примери:

  1. Tȁmo su nas dòčekali sȑpski oficíri i pozívali za dobrovóljce sȑpske, i jȃ sam se prȅdō, sa drugòvima, sȑpskim oficírima i bȉo sam dobrovóljac. Мартонош [1]
  2. Tȏ je posle ònoga prȅvrāta, hìljadu dȅvetst[o] osàmnājste ȍndak je dr̀žava dozvòlila da se ràzore, i podélilo se: àgrār i dobrovóljci (tȏ što su bíli u Rùsiji, a i u Solúnu — dobrovòljačka àrmija). [2] [3] [4] Меленци Мокрин Ново Милошево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.43,82.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.3.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 66,04,27.

Напомене[уреди]