divlja ćurka

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

divlja ćurka

divlja ćurka (српски, ћир. дивља ћурка)[уреди]

Именица[уреди]

divlja ćurka, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Tetrao Phasianidae Linnaeus[1]


Хипероним:

  1. gluvać [21] [1]
  2. gluhać [21] [1]
  3. divja kokoš [22] [1]
  4. divlja kokoš [19] [1]
  5. tetreb [6] [1]
  6. tetrebica [6] [1]
  7. tetrepka [6] [1]
  8. tetrijeb [9] [1]
  9. tetrijebica [21] [1]
  10. tetrijepka [6] [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  3. Вјекослав Клаић, Природни земљопис Хрватске, књ. I, Матица хрватска, Загреб 1878.
  4. Бранислав Гашић, Птице Републике Српске, Музеј Републике Српске, Бања Лука 1999.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  7. Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  8. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  10. Коста Црногорац, Природна историја, део 1, Зоологија, Државна штампарија, Београд 1870.
  11. 11,0 11,1 11,2 Драгутин Хирц, Грађа за народну номенклатуру и терминологију животиња (III, Птице), Наставни вјесник, часопис за средње школе, књ. VII, Краљевска хрватско-славонско-далматинска земаљска влада, Загреб 1899, 145–155.
  12. Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  13. 13,0 13,1 Животиње, VII део, Даворин Трстењак, Птице, III свезак, књ. LXXXX, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1893.
  14. Отмар Рајзер ‒ Иван Сеуник, Народна имена птица у Босни и Херцеговини, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. I, Сарајево 1890, 109‒112.
  15. Рудолф Заплата, Птице уловљене у Сарајеву и околини од 1880–1940. године, Ловачки лист, Савез ловачких удружења на подручју Босне и Херцеговине, Сарајево 1940, бр. 3, 141–143, бр. 4, 192–194, бр. 5, 232–234, бр. 6, 278–280, бр. 7, 333–335, бр. 8, 386–388, бр. 10, 474–477, бр. 11, 534–537, 1941, бр. 2, 84–86, бр. 3, 134–136.
  16. Вукић Пулевић – Новица Самарџић, Фитоними и зооними у топонимији Црне Горе, ДАНУ, Подгорица 2003.
  17. 17,0 17,1 17,2 Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  18. Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  19. 19,0 19,1 Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
  20. Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.
  21. 21,0 21,1 21,2 Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
  22. Живко Вукасовић, Наравописје. За порабу гимназијалних учионицах у Хрватској и Славонији, Загреб 1850.

Напомене[уреди]