dȏ
dȏ
dȏ (српски, ћир. до̑)[уреди]
Именица[уреди]
dȏ, м
Значења:
- Niži deo njive. [1]
Примери:
- Mòglo se ìći, samo téško (trȋ dȍla ȉma tȗ, ȕvale, dòline — nepròhodno). [2] [3] Рума [1]# О̀на је би́ла те̏к у дру̏гом до̀лу. [4] Визић Ковиљ [1]# Зѐмља ду̏гачка па и̏ма до̑. Мартонош Суботица [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 274.
- ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 157.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.