dȍk
dȍk
dȍk (српски, ћир. до̏к)[уреди]
Значења:
- Za označavanje da se radnja glavne rečenice vrši odmah po izvršenju radnje zavisne rečenice: čim. [1]
Примери:
- Ȍma, dȍk su nȁši dȍšli. [2] [3] Сомбор Моровић Сремски Михаљевци Госпођинци [1]
- Dȍk sam ùstala, ȍma me zabòlela. [2] Мартинци [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV,964,01—413, стр. 362.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.42.