cedulja
cedulja
cedulja (српски, ћир. цедуља)[уреди]
Именица[уреди]
cedulja, ж
Облици:
Значења:
- Karta, ulaznica. [1]
Примери:
- Dobio je cedulju iz špitalja. [2] Сомбор Пачир Каћ Ђала [1]
- Ȍndak ne mȍž se dogovȍru. Ȍndak štȁ ćedu, nego dȁj da se ždrebȁ, se napȋšu cedȕlje, svíma iména, i ȍndak se vȁdi i[z] šešíra. Јасеново [1]
- A njȇn òtac i mète ȕ kola i donèse i otkljùča stȃn i nàpīše cèdulu. [1]
- I òna napísala cèdulu da ȏn ne zabòravi. Ђала [1]
- Mògu da ìdem, kad i fȁli štȏ, kod dȍktora, i dȍktor mi dȃ cèdulju da ìdem u patéku. [3] Нови Бечеј [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 174.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 131.