cèdilo
cèdilo
Примери:
- Nije ni za cedilo a još za aljinu. [1] [2] [3] Ченеј Бачинци Мартинци Сусек Лежимир Свилош Шуљам Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Грабовци Нерадин Мали Радинци Шатринци Крушедол Огар Обреж Чортановци Прхово Голубинци Карловчић Купиново Војка Нови Карловци Угриновци Нови Сланкамен Стари Сланкамен Бечмен Бољевци Стари Бановци Сурчин Батајница Белегиш Сурдук Суботица Бајша Мол Сивац Стапар Лалић Турија Бачко Градиште Дероње Деспотово Равно Село Змајево Госпођинци Товаришево Ченеј Ђурђево Каћ Бачка Паланка Бегеч Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Јаша Томић Арадац Конак Ботош Перлез Добрица Сакуле Алибунар Опово Црепаја Сефкерин Кајтасово Панчево Омољица Иванда [4]
- Sȉr se sȉpa u cèdilo da se ìscedi da se òdvoji sȕrutka. [2] Врдник [4]
- Sir mi je u cedilu. Каћ [4]
- Sámi smo tkȁli tȏ plátno i ȍnda kad se sȉr ùsiri, ga mȅtemo u cèdilo, ga ȕvijemo u njèga i nàmēstimo čvȍr i ga vȇžemo nȅgdi góre, a dóle pòdmetemo nȅšto da ne cúri svȕgdi. Бока [4]
Референце
[уреди]- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 2,0 2,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.