bȍžji
bȍžji
bȍžji (српски, ћир. бо̏жји)[уреди]
Примери:
- Ȏn mi nàrēdi da klȅknem, dok ȏn níje zavr̀šio slùžbu bȍžju. Војка [1]
- Mȋ idémo svȁki nȅdēljni dȃn da slȕšamo rȇč bȍžju. [2] Рума [1]
- Ȉde se u cȓkvu, celȋva se bȍžji grȍb. [3] Банатска Паланка Српска Црња Итебеј Међа Бока Фаркаждин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 275.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.