bȅo lùdaja
bȅo lùdaja
bȅo lùdaja (српски, ћир. бе̏о лу̀даја)
[уреди]Значења:
Примери:
- Bȇle lùdaje nè sejemo (tȏ ròdi dìgod di sȅjedu vréžu). [2] [3] Зрењанин Ђала Ново Милошево Итебеј Иланџа Ченеј Иванда [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 364.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.