bòleti

bòleti

boleti (српски, ћир. болети)[уреди]

Значења:

  1. Biti obuzet bolom, biti izvor bola. [1]

Примери:

  1. Kȃže da je bòle gláva. [2] Сремска Каменица [1]
  2. I rúka me tȗ bòle, ù te mìšice.  — Strášno me bolédu i rȗke i nȍge, a níje ni čȕdo: rádi po svȁkom vrȅmenu, tȑči, nit jȇš, nit spȃvaš, nȅkad rȃdiš i bȍlestan, dok te ne stròvāli u krȅvet. [2] Зрењанин [1]
  3. Bȉde da nè mož svȁki da izdr̀ži, da se sȁgne, nego se i kléčilo, klekèćki, pa bòlu kòlena od zèmlje. [3] [4] Томашевац Шимановци Сомбор Бачко Петрово Село Ђурђево Нови Сад Нови Кнежевац Мокрин Меленци Итебеј Елемир Неузина Бока Шурјан Орловат Међа Чента Фаркаждин Иланџа [1]


Синоними:

  1. bȍle [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 299. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 148.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 249.

Напомене[уреди]