ajgir

ajgir

ajgir (српски, ћир. ајгир)[уреди]

Именица[уреди]

ajgir, м

Категорије: прен. пеј.


Облици:

  1. -íra [1]
  2. àjgīr
  3. ajgȋr Јасеново [1]
  4. ajgȋr Јасеново[1]

Значења:

  1. Prenaglašeno čulan, puten muškarac. [1]

Примери:

  1. Tȃj nȁš àjgīr níje, kànda, nȃjbȍlji. Футог [1]
  2. Mȏram vòditi kòbilu kod ajgíra. [1]
  3. Ajgíre su gȁzde izvòdili kad se prȇžu pȁradna kȍla, za slȁve, za svȁdbe, pa i[h] òkitu jèdnog lȅpče o[d] drȕgog i se paràdīru po sèlu. [2] Јаша Томић Суботица Товаришево Ђурђево Ђала Нови Кнежевац Падеј Ново Милошево Башаид Меленци Неузина Бока Шурјан Иланџа Иванда Деска [1]
  4. Mȋ nísmo ìmali hajgíre, samo kòbile. [3] [4] Ченеј Деска [1]
  5. Koja ima ikru, to vam je ženka, a koja ima mlečac — to vam je ajgir. [5] Ђурђево [1]


Изрази:

  1. pripúštati ajgira ("isto"). Ковиљ [1]
  2. ŕzati ko ajgȋr ("napadno, grohotom se smejaíti"). Вршац [1]
  3. Napušćávati ajgíra ("dovoditi pastuva kod kobile (ili obrnuto) radi parenja"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 268, 335, 336.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45, 50.

Напомене[уреди]