џа́да

џа́да

џа́да (српски, lat. džáda)[уреди]

Именица[уреди]

џа́да, ж

Облици:

  1. употребљено, императивно, џада [1]

Изрази:

  1. Уватитиџаду ("побећи, утећи"; "Да ви̏дӣш само кад сам ја̑ ско̀чијо, ка̏ко је та̑ј ува́тијо џа́ду"). Пачир [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]