ћаћ

ћаћ

Српски

ћаћ (српски, lat. ćać)

Узвик

ћаћ, узв.

Категорије: узв.


Значења:

  1. За терање магараца. [1] Јазак Бољевци[2]

Синоними:

  1. ћук, ћа, ара, ћачи, ћу̏ше [2]


Референце

  1. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  2. 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

Суфикс

ћаћ
ћаћа, ћаћб, ћаћв, ћаћг, ћаћд, ћаћђ, ћаће, ћаћж, ћаћз, ћаћи, ћаћј, ћаћк, ћаћл, ћаћљ, ћаћм, ћаћн, ћаћњ, ћаћо, ћаћп, ћаћр, ћаћс, ћаћт, ћаћћ, ћаћу, ћаћф, ћаћх, ћаћц, ћаћч, ћаћџ, ћаћш

Префикс

ћаћ
аћаћ, бћаћ, вћаћ, гћаћ, дћаћ, ђћаћ, ећаћ, жћаћ, зћаћ, ићаћ, јћаћ, кћаћ, лћаћ, љћаћ, мћаћ, нћаћ, њћаћ, оћаћ, пћаћ, рћаћ, сћаћ, тћаћ, ћћаћ, ућаћ, фћаћ, хћаћ, цћаћ, чћаћ, џћаћ, шћаћ