Игла бр. 2 користи се код „ћатисања” тањим кудељним концем, тј кад се саставља аљетак, шије се са вунене стране, а између коже ставља се парче лојене коже која се зове „укладица”. [1][2]
↑Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.