љу̏ка

љу̏ка

љу̏ка (српски, lat. ljȕka)[уреди]

Именица[уреди]

љу̏ка, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. љука [1]

Значења:

  1. Рупице, отвори на караби од гајди. [1]

Примери:

  1. Дужа караба даје дубље тонове, а краћа више тонове. На крају се према шаблону за сваку величину карабе буше рупе — љуке, које се затим проширују и обликују кратким шиљатим ножем, све док се не добије одговарајућа висина тона. Љуке су различитог облика, неке округле, неке дугуљасте, нарочито друга и четврта. На којој страни — каналу ће се бушити пет љука, а на којој једна, зависи од тога да ли је свирач дешњак или левак [ПЧ VIII 257). Кикинда Ново Милошево [1]
  2. О̀на но̏си ја́ја у љу̏ке пчѐлиње у са̑ће, и̏ма ја̏мице — љу̏ке сву̏гди снѐсе по ја́јце. [2] Деспотово Обреж [1]


Синоними:

  1. ћелија [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]